Dina Al Nawas, PetPediatrinj

Dečji imunski sistem i kako možemo da ga „istreniramo“

Imunski sistem je složen i životno važan deo našeg tela. Njegov glavni zadatak je štititi telo od spoljašnjih napadača kao što su bakterije i virusi. Sastavljen je od različitih ćelija, tkiva i organa koji zajedno rade da bi telo ostalo zdravo i u ravnoteži.

Dve linije odbrane: urođeni i stečeni imunski sistem

Imunski sistem može se podeliti na dva dela – urođeni i stečeni imunski sistem.

Urođeni imunski sistem je naša prva linija zaštite – on brzo prepoznaje i uklanja napadače, a deca se rađaju sa ovim prirodnim mehanizmom odbrane. Urođeni imunski sistem uključuju fizičke barijere koje štite unutrašnjost tela: koža, sluznica creva, pluća i mokraćnog sistema,kao i suze i kiseli želudačni sok.

Na tim mestima, koja su glavni ulazi za bakterije i viruse, nalazi se veliki broj imunskih ćelija spremnih da prepoznaju i uklone uljeze. Njihov zadatak je prepoznati uljeza i prožderati ga ili ukloniti.

Stečeni imunski sistem i imunska memorija

Kada detetov imunski sistem dođe u kontakt sa različitim mikroorganizmima, on uči da ih prepozna i stvara odbrambene mehanizme (antitela i imunske ćelije) koji će ga sledeći put brže i efikasnije zaštititi. Ovaj deo imunskog sistema naziva se stečeni imunski sistem jer se razvija kroz iskustvo – svaki put kada dete preboli neku infekciju, njegov imunitet postaje „pametniji“. Pri prvom susretu sa virusom ili bakterijom, stečenom imunskom sistemu potrebno je nekoliko nedelja da proizvede odgovarajuća antitela. Međutim, kada sledeći put dođe u kontakt sa istim uzročnikom, on reaguje znatno brže i efikasnije. Budući da imunski sistem „zapamti“ patogen pri prvom kontaktu i nauči kako postići efikasniji odgovor, to nazivamo imunska memorija.

Urođeni imunski sistem možemo zamisliti kao silu koja pokušava da otvori svaka vrata, dok je stečeni sistem poput ključa koji otključava samo određena vrata – precizno i efikasno.

Imunski sistem mora biti u ravnoteži

Imunski sistem mora funkcionisati taman onako kako treba. Ako je previše slab, dete će se češće razbolevati; ako je previše aktivan, može reagovati i na bezopasne supstance – što dovodi do alergija ili autoimunih bolesti, gde telo napada sopstvene ćelije.

Zato je važno da imunski sistem bude u balansu – da ne reaguje ni previše, ni premalo. Proces kojim se postiže ta ravnoteža naziva se imunomodulacija.

Možemo li „istrenirati“ imunski sistem?

Da. Imunski sistem tela može se aktivirati tako da bude spreman za borbu protiv bakterija i virusa. Kao što vežbamo mišiće da postanu jači, tako možemo i „istrenirati“ imunski sistem da brže i efikasnije reaguje na infekcije. Trenirani imunski sistem znači da telo bolje prepoznaje napadače i reaguje na vreme – čime može sprečiti razvoj bolesti ili barem ublažiti i skratiti njeno trajanje.

Kako možemo podržati detetov imunski sistem?

U „treningu“ imunskog sistema mogu pomoći supstance iz hrane koje imaju imunomodulatorni efekat – one pomažu telu da održi imunitet u ravnoteži i spremnosti. Neki dodaci ishrani sadrže ove prirodne imunomodulatore. Važno je odabrati kvalitetne dodatke ishrani koji su naučno ispitani. Klinička ispitivanja potvrđuju njihovu bezbednost i efikasnost. Ako niste sigurni koji su dodaci ishrani sertifikovani i provereno efikasni, najbolje je da se posavetujete sa pedijatrom.